Howea Gelba gledao sam sad već davne 2006. godine na solo nastupu u Velikoj Sali Doma Omladine. Posle 9 godina on se vratio u Beograd da sa sadašnjom postavkom matične mu grupe Giant Sand promoviše ovogodišnji album "Heartbreak Pass".
Odmah da razjasnimo, ovaj album je jedan od najboljih u 30 godina dugoj karijeri grupe. Slavljenički raspoložen Howe se pojavio u pratnji dve grupe. Prva je bila Patsys Rats, grupa njegove ćerke Patsy koju ima iz prvog braka sa basistkinjom Paulom Brown. Patsy je nasledila majčinu lepotu ali i muzički talent oboje roditelja. Sa objavljenog prvog EP-a odsvirali su tri pesme. Utisak je povoljan, snažna rock svirka sa malo problematičnim vokalima, no mladost sve to nadomeštava.
Sledeća predgrupa bio je duo Brian Lopez (gitara, tenor) i Gabriel Sullivan (bariton, gitara) koji inače i sviraju sa Gelbom. Izuzetno impresivni sa jako dobrim gitarskim zvukom, pamtljivim pesmama i izvrsnim vokalima oduševili su publiku koja je pozitivno reagovala na njihov polučasovni nastup. Brian Lopez ima i novi album "Static Noise" kojeg je jako dobro promovisao večeras.
Posle kratke pauze na scenu je izašao Dragan Ambrozić, programski direktor Doma Omladine i najavio Žikicu Simića povezujući njegov 30-godišnji rad sa jubilejem grupe Giant Sand (takodje 30 godina!)
Posle izmena komplimenata i ostalog, Howe je svoj nastup započeo akustičnom verzijom pesme "Tumble and Tear" sa albuma "Valley of Rain" (prvenca Giant Sand, objavljenog 1985. godine). Drugu pesmu je posvetio poznaniku iz Kotora, gradu u kojem je već dva puta nastupio i to vrlo uspešno.
Kod treće kompozicije se pojavila i grupa sastavljena od gitarista Lopeza i Sullivana i dvojice momaka iz ritam sekcije. Grupa je krenula da kombinuje pesme sa novog albuma i naslove sa prošlih izdanja.
Gelb je svirao većinu pesama sa novog albuma osvrćući se samo ponekad na stare pesme. Moćno gitarsko umeće trojice gitarista u kombinaciji sa izuzetno kvalitetnim zvukom te večeri, omogućilo je publici da čuje svaki ton čisto i besprekorno. Bilo da je bio za klavijaturama ili briljirao na gitari, Howe je ostavio prostora Lopezu i Sullivanu da se dobrano razmašu i prepustio nas uživanju u preplitanju zvuka gitara. A bilo je tu i mandolina, akustičnih i slide gitara.
Dobro zagrejavši atmosferu Howe je na samo svoj način odlučio da "spusti loptu". Uz šarmantnu ali malo predugačku konverzaciju sa pojedincima iz publike Gelb je nekoliko sledećih kompozicija posvetio klavijaturama. Na njima je izveo country standard "You Don’t Miss Your Water" kao i medley sa referencama na standarde bluesa, boogiea i balada.
Njegovo insistiranje da ljudi idu po pivo dok on ne stavi košulju stvorenu za sviranje klavijatura i totalno razbijanje energije koju je bend do tada postigao za mene a i za publiku su delovali frustrirajuće. Nakon tog izleta je ipak pozvao grupu i započeo šetnju countryjem, isčašenim rockom, Tex-Mexom uz specijalan lični doprinos Arizona zvuka(!)
Tada je i pozvao ćerku da otpeva nekoliko pesama sa njim. Jedna od njih je bila davno željena i dugo očekivana "Wonder" sa albuma "Ramp" koji su u originalu izveli Gelb i Victoria Williams (inače naša gošća u prošlosti). Tu je publika eksplodirala i posle "I Hurt Myself" (koji je snimio sa kantautorkom Dunjom "Lovely Quinces") grupa je nastavila da melje sve pred sobom dovodeći publiku do usijanja.
Zvanični deo koncerta završen je odličnom kompozicijom "Textin Feist" sve sa distorzijom gitara i zvučnim nadigravanjem trojice gitarista a posle kratke pauze sledio je bis gde je druga kompozicija bila električna verzija pesme "Tumble and Tear". Trebalo je čuti taj zvučni napad i hard core verziju koja nas je vratila u zlatne osamdesete. Giant Sand su pomeli sve ispred sebe i ostavili raspamećenu publiku da traži još.
Drugi bis nas je još više oduvao i ostavio u uverenju da je sadašnja postavka Giant Sand sposobna za sve: na trenutke izuzetne osećajnosti, isčašene prelaze i brutalno efektan sonični tornado. Zbog toga Howe Gelbu možemo da oprostimo ispad sa klavijaturama. On je na koncertu rekao da je ovo poslednja turneja grupe i da će početi da se bavi porodičnim biznisom (misli na ćerkinu karijeru) i sviranjem klavira.
Nadam se da se to neće desiti i da će priča o grupi Giant Sand imati nastavak. Howe Gelb pozvao publiku da ovog leta poseti Kotor na još jedno druženje.
Šta još reći? Izuzetno moćan koncert, uz poneku zamerku, pokazuje snagu i kvalitet grupe Giant Sand i razlog zašto je ona već 30 godina u našim srcima i našim životima.
tekst - slobodan vlaketić
foto & Video - nebojša mićković
